ЛЕПОТОМ НАРОДНИХ РУКОТВОРИНА, ПЕСМОМ И КОЛОМ, ДЕСЕТЕРЦЕМ И РАДИОНИЦАМА УЧИМО О ТРАДИЦИЈИ, ЧУВАМО ЈЕ И УНАПРЕЂУЈЕМО

Видели смо и традиционалну ношњу из Црне горе са оцилима на капи, као и змијањски вез из Републике Српске који је УНЕСКО заштитио као српско нематеријално културно добро. Играли смо уз КУД „Опанак“ из Копенхагена, певали песме од Војводине преко Шумадије и Врања до Косова и Метохије са Немањом Гузијаном, уживали у традиционалним укусима Србије… Дивно славље са поносом на Србију и њену слободарску традицију.

У надахнутој уводној беседи, амбасадорка Србије Јасмина Митровић Марић је говорила о значају празника, а посебно о потреби да се у туђини не удаљимо од своје отаџбине. Потом је истакла важност да све што је традиција, као корен који храни нове гране и листове, буде неисцрпан кладенац бистрих идеја које гасе уметничку жеђ, које надахњују младе артисте да проигравају традиционалне мотиве преводећи њихову лепоту у нови век, као што то чине џез етно музичари од којих један био са нама и наступао.

Како смо и навикли, амбасадорка је своју беседу завршила стиховима које увек напамет говори. Овом прилико била је то обичајна жетелачка песма „Наджњава се момак и девојка“ из Вукове збирке народних лирских песама.

Љиљана Булајић, књижевница и координаторка КФ “Просвета“, у својству модератора, обојила је најаве причама о традицији, народном умећу и вештинама које се преносе са колена на колено до данас. Потом нам је Јасмина Генчић из Кола српских сестара одржала стручно предавање о изложби, експонатима, видео садржајима и радионицама.

Наша деца, погача и со вас дочекују на улазу у Амбасаду, као што доликује свакој српској домаћинској кући и наше коло које се вије, наша младост у расејању – КУД “Опанак“ из Копенхагена

Наступ етно-музичара Немање Гузијана било је незаборавно. Да није имао микрофон, чуло би се само хорско певање свих присутних наших изворних народних песама. Бис је трајао дуже од наступа, а када смо повели коло – поносу и радовању није било краја…

И наш српски сто био је део изложбе који није дуго потрајао. Шарена прича традиционалне српске кухиње, јединствене и укусне.

У причи, радости, песми и игри остали смо дуго, сабрани испод националне заставе, јединствени и поносни на слободарска наслеђа, баш као што и каже својим иманом празник који смо прославили живећи својом прославом његову суштину.