НАШ БРАТ, ДОКТОР ВИЛИЈАМ, СРПСКИ ДАНАЦ

Поводом стогодишњице од завршетка Првог светског рата, 9.новембра делегација српске дијаспоре из данског града Оденсеа, заједно са амбасадорком Јасмином Митровић Марић и викаром цркве у Висјенбергу Петером Линдхолтом Јенсеном, посетила је родну кућу данског добровољца у саставу Војног санитета Српске краљевске војске у Великом рату, др Вилијам Теодор Мелгарда и положила венац и цвеће на породичну гробницу.

Делегација дијаспоре са амбасадорком

Дански лекар Вилијам Теодор Мелгард (Wilhelm Theodor Mollgaard, 1888-1920), рођен је у угледној данској породици која је, преко мајке баронице, била у сродству са краљевском кућом, а преко оца, свештеника и универзитетског професора, део данске академске заједнице. Као и старији брат, и Вилијам ће завршити медицину у Оденсеу, али ће га хуманост и љубав задржати у Србији.

Са викаром Петером Линдхолтом Јенсеном испред родне куће др Вилијам Теодор Мелгарда

Вести о ратним догађањима 1914. године на Балкану стигле су и до Балтика. Приче о херојским победама мале Србије подстакле су младог лекара Вилијама Теодора Мелгарда да се одмах тамо упути. Као млад лекар, стигао је 1915. године у Србију, где је, у саставу данске медицинске мисије, делио судбину и страдања српског народа у време окупације, током Првог светског рата, али и после рата и то по свом избору. Заљубио се и оженио Српкињом, госпођицом Видом Ризнић, изродили су двојицу синова током рата, да би по ослобођењу земље српски зет, др Вилијам Мелгард, постао управник Среске болнице у Куршумлији, иако му је српска влада нудила највеће градове - од Београда до Ниша. Хуман и посвећен, лекар бира да ради где је најтеже и где је најпотребнији. У Куршумлији ће и умрети, само две године након завршетка рата.

Родна кућа др Вилијама Теодора Мелгарда у Висјенбергу

У писму др Милану Јевремовићу, министру унутрашњих дела који му је одобрио молбу за останак, од 1918. године, др Мелгард објашњава зашто је изабрао Србију за своју нову отаџбину: “У времену, које је протекло од 1915. научио сам да говорим српски и оженио сам се у једној доброј српској породици, па због тога и зато што се међу Србима осећам увек добро, молим да останем у Србији, Вама на расположењу.”

На згради прве болнице у Куршумлији, 1995. године, постављена је меморијална плоча у знак захвалности др Вилијаму Мелгарду. Спомен обележје је открио председник Српског лекарског друштва. Истовремено је на куршумлијском гробљу подигнут споменик др Вилијаму Теодору Мелгарду и његовом сину, Кнуту Мелгарду. Једна улица у Куршумлији носи назив по др Вилијаму Мелгарду, а слика лекара Вилија чува се у српском Музеју медицине, у првом Пастеровом заводу на Балкану, у Нишу.

Породична гробница Мелгардових