“ХЛАДНО, АЛ` СТАНДАРД”* ИЛИ НЕШТО ВИШЕ?

Предавање „Како Срби виде Скандинавију“ доцента др Доријана Хајдуа са Филошког факултета Универзитета у Београду, одржано на Катедри за источноевропске студије Универзитета у Копенхагену 

Доријан Хајду је 14.маја 2018. године одржао занимљиво предавање на тему какав је српски угао гледања на живот у cкандинавским земљама. На основу прикупљених података из упитника који су попунили студенти скандинавистике Филолошког факултета у Београду, др Доријан Хајду је пронашао тематске чланке у српским штампаним медијима. Идеја је да се прикаже став који грађани Србије путем медија стичу о Скандинавији. Главне асоцијације на нордијске земље су: викинзи, висок стандард, хладно време, резервисани људи, култура, природа, економија и једнакост међу половима. Ове теме се, према истраживањима у српским дневним и недељним новинама најчешће помињу у контексту скандинавских земаља.

Користећи се теоријом о когнитивним културним моделима, предавач се трудио да објасни српске предрасуде о "хладноћи Скандинавца". Професори и студенти престижног данског универзитета сазнали су колико су Срби упознати са Скандинавијом, које су главне асоцијације на ове земље као и који су главни разлози међу младима у Србији за студирање баш те групе језика. Тако је 38% студената одговорило да их чиста љубав према овим језицима и скандинавској култури води ка том избору. Само 9 % је навело као разлог пресељење у ове земље.

Став Срба према Скандинавији је веома позитиван (68 % испитаника), а заснива се пре свега на високом стандарду у домену људских права, државама благостања, могућностима за запошљавање и економији. Тако  је Шведска „изгласана“ као најпопуларнија скандинавска земља са 36 % гласова због великог броја Срба који тамо живе, компанија Икеа и Волво, а Норвешка са 33 % и то због посла у области медицине. Данска је заступљена у српским медијима највише на пољу филмске уметности, Норвешка у литератури, а Шведска свуда.
Ово предавање је сјајан пример изванредних постигнућа Катедре за скандинавистику Филолошког факултета Универзитета у Београду и труда наших младих стручњака који су посвећени истраживању социолошких, економских и културних феноменама између Србије и скандинавских земаља, што битно утиче на промену перцепције Србије и њеног имиџа нарочито међу данском студентском омладином.
______________________
*Реплика из филма „Лепа села лепо горе“, сценарио Срђан Драгојевић, Никола Пејаковић, Вања Булић, Биљана Максић; редитељ Срђан Драгојевић, продукција Кобра филм,  Београд, 1996.година.