LEPOTOM NARODNIH RUKOTVORINA, PESMOM I KOLOM, DESETERCEM I RADIONICAMA UČIMO O TRADICIJI, ČUVAMO JE I UNAPREĐUJEMO

Videli smo i tradicionalnu nošnju iz Crne gore sa ocilima na kapi, kao i zmijanjski vez iz Republike Srpske koji je UNESKO zaštitio kao srpsko nematerijalno kulturno dobro. Igrali smo uz KUD „Opanak“ iz Kopenhagena, pevali pesme od Vojvodine preko Šumadije i Vranja do Kosova i Metohije sa Nemanjom Guzijanom, uživali u tradicionalnim ukusima Srbije… Divno slavlje sa ponosom na Srbiju i njenu slobodarsku tradiciju.

U nadahnutoj uvodnoj besedi, ambasadorka Srbije Jasmina Mitrović Marić je govorila o značaju praznika, a posebno o potrebi da se u tuđini ne udaljimo od svoje otadžbine. Potom je istakla važnost da sve što je tradicija, kao koren koji hrani nove grane i listove, bude neiscrpan kladenac bistrih ideja koje gase umetničku žeđ, koje nadahnjuju mlade artiste da proigravaju tradicionalne motive prevodeći njihovu lepotu u novi vek, kao što to čine džez etno muzičari od kojih jedan bio sa nama i nastupao.

Kako smo i navikli, ambasadorka je svoju besedu završila stihovima koje uvek napamet govori. Ovom priliko bila je to običajna žetelačka pesma „Nadžnjava se momak i devojka“ iz Vukove zbirke narodnih lirskih pesama.

Ljiljana Bulajić, književnica i koordinatorka KF “Prosveta“, u svojstvu moderatora, obojila je najave pričama o tradiciji, narodnom umeću i veštinama koje se prenose sa kolena na koleno do danas. Potom nam je Jasmina Genčić iz Kola srpskih sestara održala stručno predavanje o izložbi, eksponatima, video sadržajima i radionicama.

Naša deca, pogača i so vas dočekuju na ulazu u Ambasadu, kao što dolikuje svakoj srpskoj domaćinskoj kući i naše kolo koje se vije, naša mladost u rasejanju – KUD “Opanak“ iz Kopenhagena.

Nastup etno-muzičara Nemanje Guzijana bilo je nezaboravno. Da nije imao mikrofon, čulo bi se samo horsko pevanje svih prisutnih naših izvornih narodnih pesama. Bis je trajao duže od nastupa, a kada smo poveli kolo – ponosu i radovanju nije bilo kraja…

I naš srpski sto bio je deo izložbe koji nije dugo potrajao. Šarena priča tradicionalne srpske kuhinje, jedinstvene i ukusne. 

U priči, radosti, pesmi i igri ostali smo dugo, sabrani ispod nacionalne zastave, jedinstveni i ponosni na slobodarska nasleđa, baš kao što i kaže svojim imanom praznik koji smo proslavili živeći svojom proslavom njegovu suštinu.