ĆIRILIČKO SLOVO
Na dan Svetog Vasilija Ostroškog, u susret Danu Ćirila i Metodija, održano je predavanje o razvoju srpske ćirilice, najsavršenijeg fonetskog pisma na svetu.
Izložbu o srpskom pismu je organizovala ambasada Republike Srbije u Kopenhagenu u saradnji sa crkvom Sv.Georgija i Kulturnim forumom Prosveta.
Gđa Ljiljana Bulajić, predsednica Prosvete, naglasila je značaj očuvanja našeg pisma kao i negovanje tradicionalno dobrih odnosa naše pravoslavne crkve u Kopenhagenu i ambasade.
Kao jedan od predavača, naša ambasadorka, gđa Jasmina Mitrović Marić, budući da je po obrazovanju profesor srpskog jezika i književnosti, pored niza zanimljivosti o našoj ćirilici, posebno je obrazložila samo značenje fonetskog pisma i poredeći srpsko fonetsko ćiriličko pismo sa drugim, pa i ćiriličkim pismima, naglasila jedinstvenost srpske, Vukove reforme.
U atmosferi tradicije i izražene radoznalosti, filolog Tijana Tripković prikazala je multimedijalnu prezentaciju o razvoju našeg pisma počev od glagoljice u 9.veku i hrišćanskih misionara Ćirila i Metodija. Bez prosvetiteljske ruke i duha naše svete loze Nemanjića ne bi bilo početka reforme srpskog pisma koja se pripisuje našem prvom arhiepiskopu, sinu Stefana Nemanje, Svetom Savi. Sledeća reforma je usledila za vreme velikog pesnika i prosvećenog vladara evropskih shvatanja Despota Stefana Lazarevića u manastiru Manasija. Vuku Stefanoviću Karadžiću koji je zaslužan za jedinstven i pojednostavljen princip naše ćirilice pripalo je zasluženo i počasno mesto u izlaganju.
Važno je istaći da značaj ovog predavanja nije samo u edukativnoj prirodi, već i u ideji o poreklu naših korena, o neprestanoj borbi jednog malog naroda da očuva svoj jezik i veru. Upravo zato je ova inicijativa naišla na veliki odziv prisutnih koji su aplauzima dali podršku izlaganju o srspkoj ćirilici.
Verujemo u duh i tradiciju koja može da se održi samo ako ostanemo složni i ako radimo na podizanju svesti naših ljudi u rasejanju organizovanjem upravo ovakvih kulturnih događaja. Ambasada se od srca zahvaljuje našem domaćinu, Ocu Aleksandru Samardžiću. Radujemo se
